Славен Славичек : Беспућа повијесне збиље

Устав из 1974. је озакоњење почетка уништења СФРЈ, а створили су га псеудокомунисти – прикривени фашисти, каријеристи и страни плаћеници, те агенти БНД-а и ЦИА-е у редовима СКЈ. Тај је Устав донесен од стране непријатеља како идеје Југославије, тако и непријатеља социјализма. Потпис је препознатљив.

Добро се сјећам коментара везаних уз доношење Устава 1974.године… Добар дио заслуга за такав Устав и давање широке аутономије покрајинама и конфедерализацију Југославије, јачајући силе адхезије и разједињења – долази из структура неоствареног Хрватског прољећа као првог покушаја хрватских ”комуниста” на демонтажи Југославије као цјелине, а у име ‘децентрализације’. Паралелу можемо повући с данашњим супротним политичким курсом политичке класе у Републици Хрватској, по којем децентрализација Хрватске значи разједињење и непријатељски акт према хрватској државности и цјеловитости. Из свега можемо извући и закључак како је децентрализација Југославије иницирана од хрватских и словенских ”комуниста” такођер спрам Југославије, братства и јединства и цјеловитости – претстављала непријатељски акт. Разлози вјеројатно леже у дубоко узнапредовалом фракционаштву у СКЈ по националистичком и вјерском принципу, што је за комунисте страшан идеолошки пад.

Акција децентрализације почела је и раније, 60.-их, а Тито је упозоравао на могућност да прерасте у уништење умјесто да омогући ‘слободне руке’. Но, упркос неким мишљењима, Тито није био деспот, па текућу политику није водио чврстом руком по особном ставу, него је поштовао право воље већине, задовољавајући демократску норму става народа.

Акција децентрализације СФРЈ након неуспјелог Хрватског прољећа гдје су многе маске пале измакла је свакој контроли, а вођена је слоганом : Слаба Србија=јака Југославија. При томе је изражен снажан антисрпски став под маском оптужби за унитаризам (којим су етикетирани сви они који су за одржање СФРЈ). А воља и политички став који коријене вуче из 19. стољећа, о јединству народа јужних Славена у једној држави прозван је великосрпским – назив који аустроносталгичари и непријатељи идеје Југославије и данас потежу као основу сваког својег квислиншког става.

Хрватска је 1974. године, за утјеху добила право за интонирање хрватске националне химне, једина од свих република СФРЈ. Приједлози осталих република у том смјеру генерално су одбацивани уз оптужбу за национализам. А у Хрватској је чињеница како се ”Лијепа наша” интонира након ”Хеј Славени”, протумачена као унитаристичка тлака над правима хрватског човјека. Свако скретање пажње на чињеницу како Хрватска једина има националну химну, те како је Србија раскомадана и да има више разлога за жалбу, одбацивана је као великосрпска идеологија. На крају је испало како је само постојање Србије ствар великосрпске идеологије, а једини начин да то престане бити је колективно самоубојство.

До данас се ствар прилично искристализирала. Децентрализација је значила кидање Југославије од сила адхезије финанциране и подржане извана, а израз великосрпски користи се чак и у проширеном издању – и на Први свјетски рат гдје негативан став Србије према великоаустријској политици анексије БиХ такођер претставља примјер великосрпског дјеловања. Тако вјеројатно и дјеловање српских партизана против Нијемаца, за исте такођер претставља великосрпски акт, јер у политичкој школи коју су похађали, осим израза великосрпски друге нису ни учили. Цијела се политика базира на тој једној ријечи.

Нитко не тврди да не постоје и великосрпске идеје у главама неких Срба, но у једнакој мјери постоје и великохрватске, великомађарске, великоњемачке, великоалбанске (управо на дјелу), великоталијанске…али их нитко баш не спомиње.

Хрватски и словенски ”комунисти” који су још 60.-тих покренули процес уништења заједнице јужних Славена ради пријератних размирица и нетрпељивости у СКЈ, након смрти Тита довршили су пројект уништења, не само Југославије, него и саме идеје социјализма… а све у спрези са највећим националистима из својих редова, па и дојучерашњим непријатељима – фашистима. За национализам су зато оптужили страну која је настојала задржати територијалну цјеловитост као и социјалистичко југославенско усмјерење, а спречавање деградације територије СФРЈ од великоалбанске иреденте искористили као повод за почетак комадања заједнице, ваљда како би изразили забринутост спрам растућег национализма, дајући му потицај, замах и легитимитет управо са своје стране.

Понављам, а то сам истицао цијело вријеме : Устав из 1974. је озакоњење почетка уништења СФРЈ, а створили су га псеудокомунисти – прикривени фашисти, каријеристи и страни плаћеници, те агенти БНД-а и ЦИА-е у редовима СКЈ. Тај је Устав донесен од стране непријатеља како идеје Југославије, тако и непријатеља социјализма. Потпис је препознатљив.

Славен Славичек, Народни фронт