Аеродром “Константин Велики” – после инвеститора се не прича
Изгледа да се режим око нишког аеродрома уплео “као пиле у кучине”.
Одлука да Влада преузме управљање аеродромом као да је кап која је прелила чашу – већ дуго Нишлије осећају једну врсту скрајнутости у односу на Београд.
И сада би ови можда и опозвали целу ствар, али су изгледа давањем београдског аеродрома у концесију преузели обавезу према Французма, јер ови траже монопол.
Ту долазимо до оног што сам хтео да кажем, изнова и изнова враћамо се на кључну ствар : овде је усвојена догма да је инвеститор Бог. Још ако је страни инвеститор, тек је онда Бог – ако страни инвеститори кажу да треба да скачемо у бунар, Влада ће донети одлуку да мора да се скаче и тачка.
После инвеститора се не прича, да парафразирам Вељу Илића.
Добро је што су напредњаци својом бахатошћу себи коначно почели да компликују живот, крајње је време било (велика је бирачка база Ниш, и Милошевићева се власт од тамо почела да круни, колико се сећам). Али није лоше понекад на ствар гледати и из шире перспективе, а не само перспективе локал-патриотског партикуларизма.
Јер ће се проблем враћати, ко год да буде на власти.
Џамбул, Народни фронт
