ЗЕМЉА УСПРАВНИХ ЉУДИ

15. октобра навршило се 30 година од одласка једног од највећех револуционара данашњице, ”афричког Че Геваре”, социјалисте – Томаса Санкаре.

Томас Санкара (рођен 1949. – убијен 1987.)  био је харизматични, социјалистички вођа и председник Горње Волте коју је преименовао у Буркина Фасо, што значи „земља поштених (усправних) људи“, у периоду од 1983. до 1987. Као Панафриканац борио се за уједињену Африку, а због сличности са Ернестом Че Геваром прозван је „црним, афричким Че Геваром“. Инспирисан кубанском револуцијом, Санкара је постао пример могућности успешног извођења револуције у једној од најсиромашнијих земаља света.

У току спровођења револуције против конзервативних владалаца Буркине Фасо, Блез Компаоре постаје близак пријатељ и саборац Санкаре. Након преузимања власти, Санкара је повео земљу у низ успешних реформи. На почетку 1984. Томас је укинуо плаћање такси сеоским начелницима и принудни рад. Уследила је национализација земљишта и минералног богатства.

До краја године је вакцинисано 2.5 милиона деце против менингитиса, жуте грознице и малих богиња. Уведено је бесплатно гласање. Највиши војни и цивилни службеници одрекли су се једне плате, а остали запослени пола плате како би се покренули програми за социјални развој земље. Покренут је велики пројекат у коме су се изградиле бројне куће, и посадило 10 милиона стабала како би се спречило ширење Сахаре почетком 1985. Спроведена је аграрна реформа захваљујући којој се производња жита удвостручила. Почела је изградња железнице и путева, и спровођен план да свако село има апотеку и школу, коју су градили сами сељаци.

Сву помоћ ММФ-а, Светске банке и других страних организација, Томас Санкара је одбио. Убијен је 1987., по наређењу Блеза Компаора иза кога је стајала Француска.

Разлог зашто су тачно означене године у овом тексту није зато да би се стекао утисак класичне приче са часова историје, већ зато да би се видело колико је мало година потребно да једна врло сиромашна земља драстично напредује, без лажних обећања и страних кредита и инвестиција.

Када је Блез Компаоре дошао на власт укинути су Комитети за одбрану револуције, локални извршни органи, и један од видова потпуне демократије. Плате државних службеника су повећане, а таксе које су давали за здравствене и едукационе пројекте су укинуте. Светска банка известила је о порасту корупције, док је претходних година (за време Санкаре) био забележен неуобичајено висок финансијски стандард. Мајори који су подржали Блеза приликом убиства Томаса Санкара убијени су након што су покушали нови државни удар на Блеза, а присталице Санкара су затваране. ММФ је доведен како би спасио земљу пред расулом и спровео либерализацију и приватизацију тржишта. Четири године након пуча, Блез је постао Председник, као једини кандидат на изборима, на које није изашло 73% становништва. Компаоре је повећао сарадњу са Француском, а од ММФ-а у периоду од 1993-95. позајмио 670 милиона долара под условом да настави са успостављањем слободног тржишта… а то је прича коју сви добро познајемо и овде у Србији.

Косач, Народни фронт